Blue Flower

Милан Вујаклија (Бухача, 27. новембар 1891Београд, 16. децембар 1955) био je писац и преводилац, аутор Лексикона страних речи и израза.

Биографија

Милан Вујаклија је рођен 15. новембра 1891. године (по старом календару) у месту Бухача поред Слуња, ондашња Аустроугарска, сада Хрватска. Отац Петар је био православни свештеник а мајка Јелена домаћица.

Основну школу похађао је у Босанској Костајници а гимназију у Загребу, Сремским Карловцима и Београду. Матурирао је 1911. године у Првој мушкој гимназији у Београду а затим уписао Филозофски факултет у Београду (немачки језик, књижевност и филозофија). Ратови на просторима Србије прекидају његово студирање.

Као добровољац од 1912. године учествује у Балканским ратовима а затим и у Првом светском рату. У току ратова био је на ратиштима од Београда, преко Ниша, Скопља и Приштине до Албаније и Солуна, све до 9. фебруара 1919. године када је демобилисан. Тек после рата завршава факултет.

Од октобра 1919. године почиње његово службовање прво у листу Демократија а касније ради у Министарству просвете. Иако је радио као писар а касније и као саветник у Министарству просвете, бавио се писањем и преводима познатих дела са немачког језика. Његово највеће ангажовање је било на лексикографији како између два рата тако и после Другог светског рата.

Умро је у Београду 1955. године.

Милан Вујаклија као писац и преводилац

Милан Вујаклија се бавио преводима познатих дела немачке књижевности и лексикографијом а његови радови су и дан-​данас веома цењени. Преводио је Артура Шопенхауера: О религији, О писању и стилу, Метафизика лепог и О генију; сва ова дела су објављена у периоду од 1922. до 1928. године. Поред тога, преводио је дела Е. Т. А. Хофмана и Џ. Ф. Купера (Кожна чарапа). Такође је приредио за ђачку лектиру из немачког језика Шилерово дело Баладе.

Суделовао је у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије науке и уметности.

Ипак, његово најзначајније дело је Лексикон страних речи и израза (прво издање: Београд, 1936. у две књиге А – К и Л – Ш). За његова живота овај лексикон штампан је други пут 1954. (у редакцији Светомира Ристића и Радомира Алексића) и отада до 2009. у издању је београдске Просвете.

Лексикон страних речи и израза

Милан Вујаклија је са прикупљањем речи за лексикон почео негде око 1925. године, а у периоду од 1934. до 1936. године урадио је његову дефинитивну обраду. Прво издање било је штампано 1936. код чувеног издавача Геце Кона. То је био велики догађај за српску лексикографију и културу. Друго издање је Милан Вујаклија обогатио новим речима и изразима и оно је изашло из штампе 1954. године. Ова књига је постала синоним за лексикон страних речи и израза. Постало је скоро правило да се за значење многих страних речи наводи као извор Вујаклијин Лексикон у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. У Хрватској је такав успех имао Рјечник страних ријечи, израза и кратица Братољуба Клаића од 1951. године.

Прва два издања Лексикона много пута су доштампавана и прерађивана. Било је неминовно правити нова издања, с додатком нових речи, јер су се у нашем језику стално појављивале (и користиле) нове стране речи и изрази. Најновије издање Лексикона, под називом Нови Вујаклија приредио Драго Ћупић, изашло је 2011. године и добило нове издаваче (Штампар Макарије из Београда и Октоих из Подгорице). То је његово 11. допуњено и редиговано издање.